Na našoj književnoj sceni, odnedavno su se pojavili romani koji su svojom tematikom, na nesvakidašnji način, predstavili Srbiju u ratu sa turskom vojskom kakvu do sada nismo videli.
Za kratko vreme romani „Janičar” i „Ustanik” su dostigli veliki uspeh, a njihov autor, Saša Edi Đorđević, gostovaće i u Titelu 3. novembra (petak), 2017. godine u 19 časova, u Narodnoj biblioteci „Stojan Trumić“.
U prvoj knjizi „Janičar” autor piše o najstrašnijem periodu srpske istorije. Dva brata, dve vojske, dve sudbine… Godine 1521. Smederevski sandžak bio je polazna tačka za prodor u samo srce Evrope.Težak ali mahom miran život seljana tog kraja,promeniće se iz korena kada u njihov kraj dojaše četa elitnih turskih vojnika, janičara,naplati danak u krvi i odvede grupu, dečaka u Istanbul. Tom prilikom će se razdvojiti i dva rođena brata, Stefan i Gojko…
Druga knjiga „Ustanik” govori o Srbiji koja je ostavljena da se bori protiv moćne imperije, koja je pala na kolena, sve dok ruke, nekih hrabrih ljudi iz Šumadije nisu zapalile ustaničke baklje…
Organizatori pozivaju sve zainteresovane da sa autorom, Sašom Edijem Đorđevićem, provedu prijatno književno veče i saznaju još mnogo detalja iz srpske istorije.
Patrias
SašaEdi Đorđević nije samo pisac, onje i autor i vokal, ali i basista benda „Patrias“. Kako je moguće pronaći vreme za bavljenjeimuzikom i pisanjemkaže:
„Ljubav ne zna za granice, moja energija je skoro neiscrpna kada su u pitanju stvari koje volim. Od prvih dana, angažman u bendu mi predstavlja ogromno zadovoljstvo, a naročito od kada smo završili pesme i ušli u studio da snimamo debi album. U Patriasu pišem tekstove, komponujem, sviram bas, a i pevam, što je uloga koju nisam očekivao i koju sam dobio ove godine. Mi smo veoma ozbiljan bend, amaterski sa profesionalnim pristupom, kako mi to volimo da kažemo. Nažalost, nedostatak sredstava i aktuelna situacija na muzičkoj sceni nas malo usporavaju, ali ne predajemo se i ne stajemo.“
„Љубав не зна за границе, моја енергија је скоро неисцрпна када су у питању ствари које волим. Од првих дана, ангажман у бенду ми представља огромно задовољство, а нарочито од када смо завршили песме и ушли у студио да снимамо деби албум. У Патриасу пишем текстове, компонујем, свирам бас, а и певам, што је улога коју нисам очекивао и коју сам добио ове године. Ми смо веома озбиљан бенд, аматерски са професионалним приступом, како ми то волимо да кажемо. Нажалост, недостатак средстава и актуелна ситуација на музичкој сцени нас мало успоравају, али не предајемо се и не стајемо.“
