Večeras, povodom obeležavanja stogodišnjice završetka Velikog rata i prisajedinjenja Vojvodine Srbiji, STŠ ,,Mileva Marić” Titel organizovala je predavanje prof. Gorana Zečevića na temu „Veliki rat u srpskoj književnosti“.
Čak i poznati pisci koji su pisali o Velikom ratu su nepravedno, potpuno zapostavljeni ne samo u književnoj javnosti, suština je izuzetnog predavanja profesora Gorana Zečevića na temu „Veliki rat u delima srpskih pisaca” održanom u STŠ „Mileva Marić”.
Profesor Goran Zečević je počeo svoje predavanje rečima:
Pisci iz Srbije želeli su da ovekoveče herojsku epopeju svog naroda. Srpski pisci i srpska inteligencija bili su nosioci patriotskog oduševljenja i borbenog zasnosa – Milutin Bojić, Vladislav Petković Dis, Dragiša Vasić, Stanislav Vinaver, Stanislav Krakov, Rastko Petrović, Stevan Jakovljević. Jedan broj njih je bio potisnut iz različitih razloga. Jedan od njih je Stanislav Krakov o kome Goran Zečević govori:
Rečeno je da je albansku golgotu preživeo i Branislav Nušić koji je ostavio svedočanstvo o 1915. godini u romanu pod nazivom „Devetstotinapetnaesta”, posvećen sinu jedincu koji je kao borac Đačkog bataljona poginuo u tom ratu. Posebno mesto sa temom Prvog svetskog rata zauzimaju Rastko Petrović i Stevan Jakovljević, učesnici rata.
– Jednu sveobuhvatnu priču o Srbiji u Prvom svetskom ratu dobićemo od pisca koji nije bio ni rođen u vreme tog rata, to je Dobrica Ćosić. Pisci učesnici rat opisuju parcijalno, uglavnom kroz ličnu sudbinu pisaca ili njihovih junaka. Ćosić u romanu „Vreme smrti” pokušava da opiše istoriju srpskog naroda u njegovima najtežim trenucima. To je pokušaj pisanja srpskog „Rata i mira”, naglasio je Goran Zečević.
Predavanje je ilustrovano pesmama, odlomcima iz knjiga koje su govorili Mila Dostanić, Monika Pešti i Radovan Dejanović.
Posetioci predavanja uputili su niz pohvala i čestitki za izuzetno, i dobro posećeno predavanje.
U programu je učestvovala recitatorska sekcija STŠ „Mileva Marić”.